Потенцијал и баријере за развој ветроенергетике у Централној Србији и Банату
Ветроенергетика представља другу по значају компоненту необновљивих (ОИЕ) капацитета у Србији, са укупно 718 MW инсталисане снаге до краја 2024. Иако су природни потенцијали знатни — нарочито у Банату, на Косовско-Метохијском Копаонику и у простору Ибарске долине — регулаторне, административне и просторно-планске баријере успоравају пуно коришћење расположивог ресурса.
Ветарни ресурс Србије
Национална студија ветарног ресурса (АЕЕС, 2019) идентификовала је економски оправдани потенцијал ветроенергетике у Србији на нивоу 6.500–8.200 MW, при чему је за процену коришћен критеријум средње годишње брзине ветра ≥6,0 m/s на висини 100 m. Најзначајнија подручја су:
- Банат (АП Војводина) — просечна брзина ветра 6,2–7,1 m/s, равничарски терен повољан за велика ветропаркова
- Централна Србија (Стара Планина, Сувобор) — брзине 7,0–8,4 m/s, планински терен
- Ибарска долина и околина Рашке — брзине 6,5–7,8 m/s, каналисани ветар
- Источна Србија (Хомоље, Кучај) — брзине 6,0–6,8 m/s, мешовити потенцијал
| Ветропарк | Снага (MW) | Број турбина | Год. поч. рада | Произвођач |
|---|---|---|---|---|
| Чибук 1 (Банат) | 158 | 57 | 2018 | GE Renewable |
| Ковачица (Банат) | 102 | 34 | 2015 | Vestas |
| Пландиште (Банат) | 102 | 34 | 2016 | Vestas |
| Дунав 1 (Банат) | 74 | 26 | 2021 | Siemens Gamesa |
| Тибод (Централна Срб.) | 49 | 14 | 2022 | Nordex |
| Осталe инсталације | 233 | 71 | 2014–2024 | Различити |
Регулаторни развој ветроенергетике
Систем подстицаја за ветроенергетику прошао је кроз три кључне фазе. Прва фаза (2010–2016) подразумевала је Feed-in тарифе за изграђена постројења, са тарифом 9,2 €ct/kWh за ветропаркове. Другa фаза (2016–2021) обележена је морaторијумом на нове ФИТ уговоре услед кашњења у реформи регулаторног оквира. Трећа фаза (2021–данас) укључује тржишне премије и аукцијске поступке.
Баријере за даљи развој
Упркос техничком потенцијалу, идентификовано је неколико системских препрека:
1. Зонирање и просторни планови — велики број локација у конфликту са заштитом природе или ваздухопловним коридорима · 2. Прикључак на преносну мрежу — EMS капацитети прикључка лимитирани у Банату · 3. Дуготрајни судски поступци — просечно 34 месеца од поднесеног захтева до правноснажне грађевинске дозволе · 4. Финансирање — недостатак дугорочних PPA уговора са кредитибилним купцима
Поређење са суседним земљама
Упоредна анализа ветроенергетске политике у регији Западног Балкана показује значајне разлике у динамици развоја и административној ефикасности. Хрватска, са сличним ресурсним потенцијалом, има 1.164 MW, при чему је клучна разлика у стандардизованом поступку локацијских дозвола и развијеном систему унапред планираних зона за ветроелектране.
Нова аукцијска рунда 2025
У фебруару 2025. расписана је нова аукцијска рунда за ветроенергетска постројења у оквиру система тржишних премија. Укупни обим аукције: 400 MW. Почетна референтна цена: 52,3 EUR/MWh. Аукција је покрила 38 пројеката у фази предквалификације, са очекиваним резултатима до краја треће четвртине 2025.
Прогноза и циљеви НПЕК
Национални план за климу и енергетику предвиђа достизање 2.000 MW инсталисаних ветроенергетских капацитета до 2030. Постизање овог циља захтева инсталацију просечно 197 MW годишње у периоду 2025–2030 — тј. значајно убрзање у односу на досадашњу просечну стопу од 80 MW годишње.