Програм енергетске санације стамбених зграда у Србији: остварени резултати и ограничења 2017–2024
Сектор зградарства одговоран је за приближно 42% укупне финалне потрошње енергије у Србији. Стамбени фонд земље обухвата преко 3,2 милиона стамбених јединица, од чега је više od 65% изграђено пре 1980. без примене стандарда термичке заштите. Ова структура представља огроман потенцијал за уштеде, али и значајан финансијски и организациони изазов за програме санације.
Стање стамбеног фонда
Попис становништва из 2022. показао је да од 3,27 милиона стамбених јединица у Србији:
- 68% зграда изграђено пре 1981. — без термичке изолације зидова
- 41% зграда са прозорима старијим од 20 година (јединични прозори или стари дрвени оквири)
- Просечна специфична потрошња топлотне енергије: 180–240 kWh/m²/год за нерезиновани стамбени фонд
- Само 8% стамбених зграда поседује важећи енергетски пасош
Национални програм енергетске санације (2017–2024)
Програм субвенционисане санације стамбених зграда, спроведен кроз Управу за становање и уз суфинансирање из Зеленог фонда Републике Србије, покренут је 2017. као пилот у 10 општини. До краја 2024. обухватио је укупно 3.218 стамбених зграда, са следећим просечним резултатима по санираном објекту:
| Показатељ | Вредност | Напомена |
|---|---|---|
| Уштеда примарне енергије | 38% | Просек по санираном објекту |
| Уштеда финалне топлотне енергије | 31% | Мерено пре/после |
| Смањење CO₂ (кг/год по станару) | 312 kg | Рачун: 2,4 л. по дом. |
| Просечни трошак санације по стан. јед. | 4.200 EUR | Укупни, укључ. субвенцију |
| Учешће домаћинства | 30–40% | Зависно од категорије |
| Субвенција Зеленог фонда | 60–70% | До 2.200 EUR по ст. јед. |
| Период поврата инвестиције | 9–14 год. | При потп. трошку; 4–6 год. са суб. |
Регионална дистрибуција санираних зграда
Анализа географске дистрибуције показује значајне регионалне диспаритете у имплементацији програма. Општини попут Крагујевца, Ниша и Новог Сада имају знатно боље стопе учешћа него општине у Пчињском, Топличком и Пиротском округу, где административни капацитет и приход домаћинства ограничавају ко-финансирање.
1. Нови Сад: 423 зграде · 2. Крагујевац: 318 зграде · 3. Ниш: 294 зграде · 4. Суботица: 221 зграда · 5. Чачак: 187 зграда
Енергетска сертификација зграда
Закон о планирању и изградњи и Правилник о енергетској ефикасности зграда (Сл. гласник РС, бр. 61/2011, 43/2014) уводе обавезну енергетску сертификацију за све новоизграђене и реновиране зграде. Енергетске класе у Србији дефинисане су у распону A+ до G, у складу са европским стандардима. До краја 2024. издато је укупно 147.326 енергетских пасоша, са следећом расподелом:
Пословне зграде и јавни сектор
Директива о енергетским перформансама зграда (EPBD) транспонована је кроз Правилник о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским перформансама зграда. Јавне зграде са корисном површином преко 250 m² обавезне су да видно истакну енергетски пасош. Анализа из 2024. показала је да само 34% обвезних јавних зграда поседује важећи пасош.
Ограничења и препоруке
Кључна системска ограничења програма санације укључују: 1) недостатак потребног ко-финансирања за домаћинства са ниским приходима, 2) сложени власнички и стамбени статус великог броја вишепородичних зграда, 3) слабу информисаност домаћинстава о расположивим програмима, 4) ограничен капацитет стручних лица за израду пројеката санације у мањим општини.