Регулаторни модели 14. јун 2025 8 мин читања

Регулаторни модели подстицаја за обновљиве изворе у Србији: упоредна анализа Feed-in тарифа и аукцијских система

Канцеларија са правним документима и графиконима о регулацији енергетике у Србији, светла просторија са столом и лаптопом

Избор регулаторног модела за подстицање обновљивих извора енергије (ОИЕ) представља једно од кључних питања енергетске политике Србије у наредном периоду. Прелазак са система гарантованих откупних цена (Feed-in тарифа, FiT) ка конкурентним аукцијским процедурама одражава опште кретање регулаторне праксе у Европској унији, али носи и специфичне изазове за тржишта у развоју.

1. Feed-in тарифни систем у Србији (2010–2020)

Србија је у периоду 2010–2020. примењивала систем гарантованих откупних цена, уведен Уредбом о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије (2010). Систем је обезбеђивао произвођачима из ОИЕ право на прикључење на мрежу и обавезни откуп произведене електричне енергије по унапред одређеној цени током периода од 12 година.

Кључна законска основа Закон о енергетици (2014, 2015 измене), Уредба о условима стицања статуса повлашћеног произвођача, Уредба о Feed-in тарифама по врстама и снагама постројења. Надлежни орган: Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС).

У оквиру FiT система, укупни инсталисани ОИЕ капацитет (изузимајући велику хидроенергетику) порастао је са свега 78 MW у 2010. на 668 MW у 2020. години. Највећи раст бележила је ветроенергетика захваљујући повољним тарифама и географским ресурсима у Банату и на Дунаву.

ТехнологијаFiT тарифа (€/MWh)Инсталисано 2020 (MW)Промена 2010–2020
Ветроенергетика92–95418+418 MW
Соларна (>0,5 MW)12811+11 MW
Мала хидро (<10 MW)84–95131+52 MW
Биомаса и биогас102–128108+88 MW

2. Прелаз на аукцијски систем (2021–данас)

Уступање место FiT систему аукцијском механизму извршено је Законом о коришћењу обновљивих извора енергије из 2021. године, у складу са захтевима Уговора о Енергетској заједници и Смерница ЕУ о државној помоћи за заштиту климе и животне средине (CEEAG). Прва аукција одржана је у новембру 2022. са квотом од 400 MW за ветроенергетику и соларну енергију.

„Прелазак на конкурентне аукције теоретски треба да смањи трошкове подстицаја повећавајући ценовни притисак међу учесницима, али за то су потребни зрело тржиште и јасан регулаторни оквир. У Србији оба услова тек се развијају." — анализа IRENA, 2023.

3. Упоредна анализа ефикасности модела

Упоредна анализа FiT и аукцијских система захтева посматрање низа димензија: привлачење инвестиција, обим реализованих пројеката, финансијска сигурност инвеститора, ниво трошкова за потрошаче и тржишна конкуренција.

2018
440 MW
2019
565 MW
2020
668 MW
2021
712 MW
2022
960 MW
2023
1.560 MW
2024
2.010 MW

4. Идентификоване баријере аукцијског система

  • Дуги административни поступци за прикључење на мрежу (просечно 28 месеци за пројекте преко 1 MW)
  • Недовољан мрежни капацитет у зонама са високим потенцијалом ОИЕ (Банат, Браничево)
  • Ограничени финансијски инструменти за мале пројекте и заједнице обновљивих извора
  • Недостатак секундарних регулаторних аката за имплементацију Закона о ОИЕ из 2021
  • Изостанак транспарентног система балансне одговорности за мале произвођаче

5. Препоруке за унапређење регулаторног оквира

На основу анализе регулаторних модела у земљама ЕУ и специфичности тржишта Србије, истражујемо следеће правце реформе: јачање капацитета оператора преносног система (ЕМС), увођење „fast track" поступка за мале ОИЕ инсталације и хармонизацију прилазних мрежних правила са стандардима ENTSO-E.

Напомена о методологији Анализа је заснована на јавно доступним подацима: извештајима АЕРС, подзаконским актима Министарства рударства и енергетике, статистикама Агенције за енергетску ефикасност (АЕЕС) и публикацијама IRENA и IEA. Нисмо снабдевач енергије нити пружамо саветодавне услуге инвеститорима.
Упоредна анализа политика Показатељи ОИЕ

Пратите наша истраживања

Аналитички билтен о енергетској политици Србије — без комерцијалних садржаја.