Оквир упоредне анализе
Ова студија представља упоредну анализу политика енергетске ефикасности у пет земаља: Србији (кандидат за ЕУ), Хрватској, Румунији и Бугарској (нове чланице ЕУ) и Словенији (компаратор са добрим праксама). Анализа обухвата период 2015–2024. и фокусира се на три кључна димензије: регулаторне инструменте, секторске циљеве и мерљиве резултате.
Регулаторни модели — поређење
| Земља | Систем обавеза енергетске ефикасности | Фонд за ефикасност | Обавезни прегледи | ISO 50001 (бр. серт.) |
|---|---|---|---|---|
| Србија | Да (ЗЕКЕ, 2015) | Буџетски | Велики потрошачи | 147 |
| Хрватска | Да (ZEUS) | FZOEU | СМЕ + велики | 312 |
| Румунија | Делимично | ARCE фонд | Велики потрошачи | 203 |
| Бугарска | Да | AUER | Велики потрошачи | 89 |
| Словенија | Да (напредни) | Eko sklad | СМЕ + велики + јавни | 478 |
Показатељи напретка 2015–2024
Кључни показатељ поређења је промена енергетског интензитета БДП-а у периоду 2015–2024. Словенија и Хрватска бележе највећи напредак, претежно захваљујући комплекснијим инструментима политике и дубљем тржишту услуга енергетске ефикасности.
| Земља | Интензитет 2015 (koe/1000€ БДП) | Интензитет 2024 | Промена (%) | Удео ОИЕ 2024 |
|---|---|---|---|---|
| Словенија | 98,4 | 71,2 | –27,6% | 26,3% |
| Хрватска | 115,7 | 87,9 | –24,0% | 34,1% |
| Бугарска | 287,3 | 224,8 | –21,8% | 23,7% |
| Румунија | 234,1 | 195,4 | –16,5% | 25,6% |
| Србија | 312,6 | 254,7 | –18,5% | 21,4% |
Резултати Србије у смањењу енергетског интензитета нису неповољни у регионалном контексту, али висок апсолутни ниво интензитета остаје критична дугорочна слабост конкурентности привреде.
Сектор зградарства — регионална поређења
Зградарство је уједно и сектор са највећим потенцијалом уштеда и са највећим заостатком у имплементацији мера у свим анализираним земљама. Главне разлике међу земљама тичу се финансирања санације, примене стандарда NZEB (Nearly Zero Energy Building) и ефикасности надзора над применом прописа.
Закључне препоруке за Србију
На основу спроведене упоредне анализе, идентификовали смо три приоритетна подручја деловања за убрзање напретка у области енергетске ефикасности у Србији:
- Успостављање наменског фонда за енергетску ефикасност, независног од редовног буџетског циклуса, са јасним критеријумима и процедурама одабира пројеката;
- Проширење обавезе енергетских прегледа на средња предузећа (150–250 запослених), у складу са пракси Хрватске и Словеније;
- Увођење интеграције захтева за енергетске перформансе у систем јавних набавки државних и локалних органа.