Соларна енергија у Србији: капацитети, регулаторни оквир и перспективе

Соларна енергија представља најдинамичнији сегмент развоја обновљивих извора у Србији у периоду 2022–2025. Укупни инсталисани фотонапонски (ФН) капацитет достигао је 842 MW до краја прве половине 2025, чиме је Србија по апсолутном прираштају соларних капацитета prestigla регионалне суседе у Западном Балкану. Раст је вођен комбинацијом субвенционисаних Feed-in тарифа, повећаним интересовањем корпоративних инвеститора и убрзаном имплементацијом система нето мерења за кућне кориснике.

Фотонапонски капацитети — историјски преглед

До 2019. соларни капацитети у Србији били су скромни и практично незнатни у укупном миксу ОИЕ. Прекретница је наступила усвајањем Закона о коришћењу обновљивих извора енергије 2021. (Сл. гласник РС, бр. 40/2021), уз успостављање новог система тржишних премија и аукцијских поступака.

Регулаторни оквир: Feed-in тарифе наспрам тржишних премија

До 2021. Србија је примењивала систем Feed-in тарифа (ФИТ) за производњу из ОИЕ, утврђених Уредбом о Feed-in тарифама. Tарифа за соларну енергију за постројења до 30 kW износила је 9,201 €ct/kWh, а за системе до 1 MW — 9,201 €ct/kWh. Реформом из 2021. систем је трансформисан у систем тржишних премија (market premium scheme), у складу са смерницама Државне помоћи ЕУ, са аукцијским поступком за постројења преко 500 kW.

Просумерски систем и нето мерење

Уредба о начину и поступку стицања статуса купца-произвођача електричне енергије из 2021. (net metering регулатива) омогућила је физичким лицима и малим предузећима да инсталирају соларне системе до 10,8 kW по фази (32,4 kW тројна фаза) и да вишак енергије испоруче у мрежу, уз годишње поравнање рачуна.

Административне баријере за соларне инсталације

Упркос повољном регулаторном оквиру, терен открива бројне практичне препреке. Анализа 87 процедура прикључења малих соларних постројења из 2023–2024. показала је да просечно трајање административног поступка износи 73 дана, у распону од 34 до 182 дана, у зависности од јединице локалне самоуправе и дистрибутивне мреже. Главни узроци кашњења:

• Неусаглашеност техничких захтева дистрибутивних предузећа
• Неадекватна локална планска документација за соларне инсталације на крову
• Недостатак стандардизованих образаца у катастарским службама
• Ограничен капацитет дистрибутивних трансформатора у руралним областима

Корпоративне соларне инвестиције: PPA модели

У периоду 2023–2025. бележи се раст корпоративних уговора о куповини електричне енергије (Power Purchase Agreements — PPA) директно са произвођачима соларне енергије. Овакви уговори, углавном са трајањем 10–15 година, представљају значајан сигнал тржишног сазревања сектора и смањене зависности од државних субвенција за велике инсталације.

Регионална дистрибуција соларних постројења

Највећа концентрација инсталираних ФН система бележи се у Средишњој Србији, Шумадији и Сремском округу, захваљујући повољним метеоролошким условима и бољој инфраструктури прикључка. Највећа комерцијална соларна постројења концентрисана су у Општини Инђија, Ковину и Панчеву, близу постојеће преносне инфраструктуре.

Поређење са суседним земљама

Иако Србија бележи убрзани раст, по укупном инсталираном ФН капацитету по становнику (circa 120 W/становнику) и даље заостаје за Хрватском (около 185 W/ст.) и Северном Македонијом (около 140 W/ст.), али је испред Босне и Херцеговине и Косова. Главна компаративна предност Србије је административни капацитет за обраду аукција, развијен у оквиру АЕЕС-а.

Перспективе и циљеви до 2030

Национални план за енергетику и климат (НПЕК) 2025 предвиђа достизање 4.000 MW укупног ФН капацитета до 2030. Уколико се задржи досадашња динамика (418 MW/год у 2024), циљ је достижан до 2029, уз услов благовременог унапређења преносне и дистрибутивне мреже.