Биомаса и биогас у Србији: потенцијал, коришћење и регулаторни оквир
Биомаса представља историјски највећи и структурно најзначајнији обновљиви извор енергије у Србији. Удео биомасе у укупној финалној потрошњи енергије из ОИЕ износи преко 58%, а у потрошњи сектора домаћинства за грејање — готово 72%. Убедљива доминација биомасе последица је традиционалног коришћења огревног дрвета и дрвне сечке у сеоском становништву, уз постепени прелаз ка савременим биомасним котловима и пелет-системима.
Структура биомасног потенцијала
Србија располаже значајним потенцијалом за различите врсте биомасе. Студија о биомасном потенцијалу (МГСИ, 2021) идентификовала је следеће капацитете:
| Врста биомасе | Годишњи потенцијал (Mtoe) | Тренутно коришћење (%) | Напомена |
|---|---|---|---|
| Шумска биомаса (сечка, пелет) | 1,82 | 47% | Претежно огревно дрво |
| Пољопривредна биомаса (слама, остаци) | 1,24 | 18% | Велики незискоришћен потенцијал |
| Биогас (агро-индустријски) | 0,38 | 12% | Фарме свиња и говеда |
| Депонијски биогас | 0,11 | 8% | Само велике депоније |
| Биогас из ППОВ | 0,07 | 15% | Само Београд и Нови Сад |
Биогасни сектор
Биогасни сектор у Србији развијао се под подстицајем Feed-in тарифа за биогас из 2012–2016, које су износиле 13,57 €ct/kWh за постројења до 1 MW електричне снаге. Тај период бележи изградњу 47 биогасних постројења на фармама, са укупном електричном снагом 78 MW. Реформом 2021. нова постројења прелазе на аукцијски систем са тржишном премијом.
Укупан број постројења: 64 · Укупна електрична снага: 94 MW · Укупна производња: 627 GWh/год · Највећи сегмент: пољопривредни биогас (68%) · Просечна снага постројења: 1,47 MW
Биомасне топлане и даљинско грејање
Значајан аспект биомасне политике у Србији представља програм замене постојећих мазутних и угљених котловница у систему даљинског грејања биомасним котловима. Програм је суфинансиран из буџетских средстава и средстава КфW банке. Реализовано у периоду 2017–2024:
- 21 замена котловнице у малим и средњим градовима
- Укупна топлотна снага замењених котловница: 218 MW
- Процењена годишња уштеда CO₂: 142.000 тона
- Просечна уштеда примарне енергије по пројекту: 31%
Регулаторни оквир биомасе
Регулаторни оквир за биомасу у Србији обухвата Закон о ОИЕ (40/2021), Уредбу о тржишним премијама и Feed-in тарифама, Уредбу о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача, те Правилник о критеријумима одрживости биомасе (усклађен са EU RED II смерницама). Критеријуми одрживости биомасе, транспоновани у 2023, обухватају захтеве за заштиту биодиверзитета, смањење ГХГ емисија (минимум 70% уштеде у поређењу са фосилним горивима) и очување земљишта.
Пољопривредна биомаса: незискоришћен потенцијал
Иако Србија производи годишње преко 6,2 милиона тона пољопривредних остатака (пшенична и кукурузна слама, сунцокретове оружице), само 18% овог потенцијала ефективно се користи за енергетске сврхе. Кључне баријере укључују: недостатак логистичке инфраструктуре за сакупљање, неразвијено тржиште биомасних гранула из пољопривреде, и потенцијални конфликт с употребом биомасе за органску материју у земљишту.
Перспективе до 2030
НПЕК 2025 предвиђа повећање удела биомасе у коришћењу обновљивих извора за 12%, уз наглашен пренос са традиционалног огревног дрвета ка савременим системима пелет-котлова и даљинског биомасног грејања. Kључни инструмент је субвенционисање замене старих котлова на угаљ са биомасним решењима у домаћинствима.