Стратешки оквир транзиције
Енергетска транзиција Србије одвија се у специфичном политичком и економском контексту: земља је кандидат за чланство у ЕУ са обавезом усклађивања са европским законодавством, али истовремено има наслеђену инфраструктуру интензивно засновану на лигниту. Дуалност ових интереса обликује специфичну динамику процеса транзиције.
Kључни стратешки документ је Национални план за енергетику и климу (НПЕК), усвојен 2023. године са пројекцијама до 2030, са индикативним циљевима до 2040. и дугорочним путем ка 2050. НПЕК дефинише циљни удео ОИЕ у бруто финалној потрошњи енергије на нивоу 31% до 2030. године, у поређењу са остварених 21,4% у 2024.
„Транзиција српског енергетског система неизбежна је — питање је само темпа, инструмената и расподеле трошкова." — Dornquix аналитички преглед 2024.
Декарбонизација сектора електроенергетике
Српска електроенергетика суочена је са изазовом постепеног гашења лигнитних термоелектрана, које тренутно чине 68% укупне инсталисане снаге. Пројекције НПЕК предвиђају прогресивно смањење удела лигнита на 42% до 2030, уз истовремено повећање удела соларних, ветро и мини-хидроелектрана.
| Тип извора | 2020 (MW) | 2024 (MW) | Циљ 2030 (MW) |
|---|---|---|---|
| Лигнит (термоелектране) | 3.984 | 3.724 | 2.800 |
| Хидроелектране (> 10 MW) | 2.832 | 2.848 | 2.900 |
| Ветроелектране | 462 | 718 | 1.600 |
| Соларне електране | 11 | 429 | 2.100 |
| Биомаса и биогас | 48 | 61 | 150 |
| Мини-хидро (≤ 10 MW) | 106 | 114 | 140 |
Изазови социјалне транзиције
Гашење лигнитних постројења директно утиче на регионе Колубарског и Костолачког угљеног басена, где је рударство и термоенергетика историјски доминантни послодавац. Анализирамо планове за правичну транзицију и поређење са примерима из Пољске, Чешке и Бугарске.
Напредак у периоду 2015–2024
Упркос структурним изазовима, статистика показује значајан напредак у кључним показатељима: удео ОИЕ у бруто финалној потрошњи енергије порастао је са 14,1% у 2015. на 21,4% у 2024; инсталисани ОИЕ капацитет удвостручен је са 1,6 GW на 3,2 GW; енергетски интензитет БДП смањен је за 18,7%.
Ипак, темпо је недовољан за достизање циљева НПЕК-а. Према нашој процени, при тренутној динамици инвестирања, циљни удео ОИЕ од 31% неће бити достигнут до 2030, него тек до 2034–2035. Кључни фактори кашњења укључују административне баријере у издавању грађевинских дозвола, недовољан капацитет преносне мреже за интеграцију варијабилних ОИЕ и недовољно развијено тржиште флексибилности.
Повезане анализе
Ускладженост са EU RED III и Energy Efficiency Directive
Детаљни преглед статуса транспозиције кључних ЕУ директива у национално законодавство.
Регулаторни модели подстицаја за ОИЕ
Упоредна анализа Feed-in тарифа и аукцијских механизама.